POSLEDNJI EVROPSKI KRALJEVI RATNICI

NOVA EPIZODA SVAKE SREDE U 21.00H

Viljem Kopile – Vojvoda od Normandije

Viljem Kopile

Robert Veličanstveni (oko 1000-1035.), Viljemov otac, preminuo je iznenada dok se vraćao sa hodočašća do Hristovog Groba. Prema glasinama bilo je to pokajničko putovanje sa ciljem da umiri nečistu savest zbog navodne umešanosti u smrt svoga brata Princa Ričarda III koji je umro nakon manje od godinu dana na vlasti. Pre nego što je pošao na to rizično putovanje Robert je za svog naslednika na prestolu odredio svog maloletnog sina.

Viljem (oko 1028-1087.) je rođen kao kopile. U to vreme u toj kulturi ovo nije bilo ništa neuobičajeno i nije imalo uvredljivu konotaciju. Majka budućeg Kralja, Herleva, bila je prema dve različite legende kći grobara ili ćurčije.

Ne zna se kako je Robert Veličanstveni upozao Herlevu ni šta se dalje desilo sa njima. Nakon smrti Princa Roberta, Herleva se udala za viteza Herluina de Kontevila. Viljem se nipošto nije stideo svog niskog porekla i sa polubraćom i polusestrama je održavao dobre odnose. Čak je nekima od njih u velikoj meri i pomogao zahvaljujući svom položaju Vojvode od Normandije. Međutim, budućem kralju se nikako nije svidelo da ga nazivaju kopiletom i u nekoliko navrata je surovo kaznio one koji su mu se podsmevali odsecanjem udova.

Haos u vojvodstvu

Viljem je imao oko osam godina kada je njegov otac Princ Robert umro. Kao naslednik je bio isuviše mlad da suvereno vlada. U njegovo ime to su činili savetnici ali oni se nisu dobro nosili sa moćnim podanicima. Prinčevi su kovali zavere, ignorisali naređenja, gradili zamkove bez dozvole da bi osigurali svoju neprikosnovenost i vladavinu. Normandija je zapala u haos i anarhiju.

Viljem je preuzeo vlast između 1042. 1044., ne zna se tačno ni kada ni kako. Morao je da se bori sa stalnim pobunama i spoljašnjim i unutrašnjim nevoljama. Najozbiljnija pobuna dogodila se 1047. kada je zapadni deo provincije, još uvek nedovoljno frankofon, zatražio nezavisnost. Baroni su skovali zaveru s namerom da ubiju mladog Vojvodu. Viljem je čudom uspeo da izbegne smrt i uz pomoć francuskog Kralja uspeo da nadjača pobunjenike u bici kod Kaena.

Uvođenje reda

Viljemov autoritet se postepeno uvećavao a situacija u vojvodstvu stabilizovala i poboljšavala. Viljem je stupio u strateški dobar brak sa Matildom, kćerkom Boldvina V-og, Grofa od Flandrije. Ovaj savez se pokazao izuzetno važnim u budućnosti. U ovom periodu su obnovljeni zapušteni manastiri a mladi vladar je svoju političku podršku učvršćivao bogato darivajući i deleći počasti lojalnim slugama. Viljemov ugled je sve više rastao.

Nemiri na istoku

1057. Normandiju su napali Kralj Francuske i Grof od Anžuja. Iako je prethodno bio saveznik Normana, Kralj je promenio svoje mišljenje, što je u to vreme bila česta pojava. Žefri Martel je međutim, bio talentovani predstavnik vladajuće porodice Anžuja i tokom njegove vladavine od 1040-1060. grofovija je jačala. Žefri je planirao da se umeša u problematičnu situaciju u Bretanji i zauzme okrug Men. Njegova vojska je, međutim, poražena kod Varavila. Situacija se potom smirila. 1060. umrli su i Kralj Anri i Grof od Anžuja. Normandija je dobila par godina mira, Viljemov autoritet je očvrsnuo a njegova zemlja je ojačala.